Olovkom do zvezda!
Moj pokusaj da budem blogerka (moderno) počinje sa željom da još negde podelim svoje neformalne misli. U ovim redovima moći ćete naći kako izgleda kada mlad pisac (sa svojih 35-36 godina) ulazi u savremeniu srpsku književnost. Pratićete rast i razvoj mog romana IGRA u izdanju Književne omladine Srbije, kao i nastanke drugih romana. Biće tu saveta onima koji počinju da pišu, biće recepata za brzinski ručak... biće svega... A da li ću u svom putu stići do zvezda - ne moram ja sam već tamo, jer je moje ime Stela!
"Вагон треће класе личио је на велику пијацу. На самом улазу кондуктер се расправљао са сељанком која је у рукама држала шареног петла. Глас јој је личио на кокодакање, док је млади петао окретао зачуђено своју главу час удесно час улево. На првим седиштима гурало се четворо циганчића: три дечака и једна девојчица. Њихова неразумљива препирка око окрајке хлеба одзвањала је устајалим ваздухом. У средини вагона уз веселу пратњу неког хармоникаша, певале су две жене и неколико мушкараца. Чуло се наздрављање флашама вина и цео вагон је мирисао на печене пилиће, паприке у павлаци и врућ хлеб купљен на претходној станици."
"Izmedju drvenih sedišta šetkao se činovnički obučen muškarac srednjih godina. Sumnjičavo je gledao putnike, kao nekakav vladin agent u potrazi za sumnjivim licima. Pogled mu se zaustavio na čudnoj prilici šćućurenoj pored prašnjavog prozora. Devojka, po njegovoj proceni, ne starija od dvadeset godina, u letnjem bež kostimu, nije se uklapala u ovaj zadimljeni vagon. Od kada se smestila na neudobno... sedište, nije se pomerila. Njene tople smedje oči gledale su pezaže, dok je voz sporo prolazio kroz zelene ravnice Šumadije. Obrazi su joj bili rumeni od vrućine, usne napućene i nepomične. Nesvesno bi dotakla slamnati šeširić koji je nosila na glavi, sklanjajući šiške sa čela. njegove misli prekide sirena. Opet su stajali."
Поштовани,
Позивамо Вас на свечану промоцију романа "Игра" у издању Књижевне омладине Србије, аутора Стеле Суботички Михаиловић.
"Игра“ је роман о Србији какву знамо само из прича, о људима које памтимо са пожутелих фотографија, о љубавном троуглу пред вихором Другог светског рата. Септембар 1940. најављивао је дане тајних страсти. Јулијана није могла да претпостави да ће јој необичан сусрет у возу променити живот. Никола бива принуђен да бира између вољене жене и оданости Краљу и Отаџбини. Пролеће ће донети преокрете и страдања. После пустоши остаће само сећања."
Више о роману, аутору и издавачу на www.kosrbije.rs i www.facebook.com/IgraStelaSubotickiMihailovic
Промоција књиге ће се одржати у Кући Ђуре Јакшића, у петак 5. октобра 2012, од 19 часова. Специјални гости: Исидора Бјелица, књижевница и Предраг Васић, јунак филма "Монтевидео, Бог те видео".
Добро дошли!
Стела Суботички Михаиловић
и
Књижевна омладина Србије
Danas su mi javili za datum promocije. Sada mogu da se skoncentrišem na detaljniju organizaciju: plakati, kostimi, garderoba, gosti, muzicka pratnja, odlomak iz knjige koji bi trebalo da se pročita, KUD, stolice, ozvucenje, koktel...
Dakle, promocija mog prvenca, romana "Igra" bice 05. oktobar 2012. u 19 časova, kuća Đure Jakšića, Skadarlija. Dobro došli dragi prijatelji, ljubitelji knjige, srpske istorije i oni zaljubljeni u ljubav!
Da li je ovo simbolican datum, verujem da jeste, ali ne u smislu koji je vama prvo pao na pamet. Naprotiv. Glavna junakinja romana svakog petog oktobra svojevrsnim ritualom obeležava svoju ljubav prema glavnom junaku. Da ne otkrivam detalje, neće biti interesantno kada pročitate.
Inače, postavlja se pitanje kako uraditi svečanu promociju, a da nije već viđeno. Pošto iza mene ne stoji najveća izdavačka kuća kod nas (nego nego ona koja daje prvu šansu autorima), a ni ružičasta televizija ili javni servis, Vila Jelena i slicni prostori su otpali u najavi. Ko ima para da plati toliki zakup ne mora da diže kredit da bi štampao knjigu. Ili drugim rečima ko ima dobrog sponzora (oni logoi na dnu plakata) uživa u komforu.
Mi koji smo sami svoji sponzori imamo to zadovoljstvo da promociju iskreiramo u malom, ali fantastičnom prostoru koji odiše ne luksuzom (jer ga Srbija nikad nije imala), nego pravim boemskim mirisima. A gde bolje pripovedati o našoj istoriji nego u kući Đure Jakšića u Skadarliji. Sve će te večeri biti podredjeno jednoj davnoj Srbiji koju smo zaboravili - kostimi, igra, muzika, reči. Pokušaću svoje goste da odvedem za trenutak u jedan romantican svet koji zbog "japi" fazona u kome smo početkom 21. veka nekako gledamo samo u Šotrinim serijama (ako i za njih imamo vremena).
Pa, izvolite na promociju. Dobro došli!
Када сам слала биографију уз рукопис Књижевној омладини Србије, написала сам само име, годиште, да сам се родила, живим и радим у истом граду.
Нисам написала да сам радила као новинар и то спортски у листу "Он" и ЈСЛ "Спорт", да сам била у радионици креативног писања Исидоре Бјелице, да сам била и на курсу "Будите радиоактивни" коју је организовао Дача Коцјан и "Беографити", да сам радила на радио "Идексу" пре промена у њему и око њега.
Наравно да нисам написала да волим да путујем по Србији и тако доприносим развоју нашег туризма (не желим да пуним џепове комшијама). О мојој заљубљености у Београд ништа нисам рекла. Трећа сам генерација Суботичких рођена у њему. То је град који ... немам тренутно речи - то је Град!
Мислила сам да је издавачу сувишно да нагласим да пишем од десете године, тада песме и бајке. Имам награду „Мајске песничке штафете“ и нешто „Змајевих“. Да не претурам сада по стварима и тражим тачан број. У Првој економској школи била сам инвентар у библиотеци. На моју љубав према књижевности још више је утицао разредни Мома Павловић који ми је дозволио да је интерпретирам својим речима. Моја песма „Кријући осмехе“ објављена је у зборнику радова конкурса „Шумадијске метафоре“ 2001. А писање... Са бајки кренула сам ка роману. Они који ме знају, рећи ће да је то нормално, јер ништа не умем да опишем у три речи (читај: не затварам уста). Зато не умем да напишем приповетку или кратку причу. Са 14 година, онако експериментално, сам написала „љубавни викенд роман“. Чисто да видим како ми иде. Други рукопис сам имала са 19, али на њему радим и дан данас. Он мора бити савршен пре него што дође у ваше руке. Трећи рукопис, са којим ћу закорачити у савремену српску књижевност, је „Игра“. Написан је у даху и својеврсна је посвета и поклон мојој тадашњој љубави, а данас супругу - Сташи. Замислите колико ме је изнервирао, а колико сам била заљубљена да је из свега изашао роман на скоро 230 страна. И тај роман је данас пред вама, да уживате и да вас натера да се поново заљубите – у љубав!Кажу да просечан Србин заврши факс у 28. години. Ја сам тада кренула на студије. Данас сам на специјалистичким студијама предузетничке економије на Академији за економију и безбедност. Имам просек оцена око 9. Питате се какве то везе има са писањем, са књижевношћу. Вала баш никакве, али то је моја јава, редован посао – онај канцеларијски, некреативнан. Књижевност сам почела да студирам, али одустала када сам провалила начин рада са студентима - учи речи професора и немај своје мишљење. Не треба ми диплома из књижевности да бих је волела, да бих се њоме "бавила" и имала цео зид пун књига у кућној библиотеци.
Ја сам писац - без обзира што мој првенац тек треба да осване у књижарама за који дан. Они који ме знају казаће вам исто. Ја јесам писац - у свему што видим, чујем, осетим налазим речи. Било да сам писала новинарске чланке, домаће задатке и себи и другима (исто важи и за писмене), или чак "О чему размишљаш" на Фејсу, било да су то песме или романи - ја јесам то што јесам, писац. Друго не умем да будем.
Умало да заборавим, моје име је Стела Суботички, удата Михаиловић. Рођена сам 1977, првог дана фебруара. Водолија - Змај! Моја комбинација!
| « | Децембар 2025 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| По | Ут | Ср | Че | Пе | Су | Не |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | 31 | ||||
- Фебруар 2013 [1]
- Октобар 2012 [1]
- Септембар 2012 [1]
- Август 2012 [1]
- Јул 2012 [1]
